S vremena na vreme često uhvatim sebe razmišljajući o budućnosti. Reč od 9 slova, a koja ima tako rok trajanja. To čudno vreme koje provedemo jedva čekajući da se dogodi. Iščekivanje novih prilika i događaja usko vezanih za nas lično. Pomalo sebično, zar ne? U mojim godinama mladi se boje za sutrašnju misteriju pa se okreću i još uvek žive u prošlosti, misleći da je to već poznato utočište. Svi ljudi različito zamišljaju budućnost, za neke je dobra, vesela i radosna, a za druge tužna i bolna.


Ja uvek biram da idem u susret. Čekanje mi deluje kao gubljenje bitke u kojoj se nisam borila. Preda mnom je moja budućnost, nejasna ali stvarna, a iza mene samo uspomene. Ostvarujući svoje želje i ciljeve ponekad moram skrenuti sa već utabanog puta na neke nove životne staze. No, pre skretanja i lova na velike želje i ciljeve trebamo da se zapitamo, možda,  da li nas to čini srećnim ili se ponašamo sebično trčeči za sopstvenim snovima? U rasponu između prošlosti i budućnosti, ostaje nam sadašnjost. Ako se sada trgnemo i čeznemo za nečim u šta duboko verujemo možda nam se budućnost promeni, kao što sam ja tamnu odeću zamenila sa bojama. Ne znam još uvek odgovore ali ako počnem danas pričati priču kakvu želim da živim videću kreaciju na delu.


Patike koje nosim su nastale 1980-tih. Navedene kao patike za košarku koje se nisu našle u skupini Adidasovih popularnih patika. Međutim, sa novom i unapređenom tehnologijom Tubular patike inspirisane točkovima auta su unikatne na svoj način i definitivno su ispred svog vremena.  Dokazuje da ma koliko god prošlost izgledala tmurna i loša, možemo sadašnjost i budućnost napraviti onakvom kakvom zaista želimo. Jer čak i najmanja stvar vam može promeniti život. U trenutku se može desiti nešto neočekivano što vas šalje na put o kojem niste sanjali, u budućnost koju ne možete da zamislite.
 


#myfutureisbright,

Mimi